O Muay Thai-u

Untitled Document

O Muay Thai-u

Muay Thai ('Tajlandski boks') je tajlandsko ime za specifičnu vrstu borilačke veštine korišćene i formirane u zemljama Jugoistočne Azije, koje pored Tajlanda obuhvataju Kambodžu, Mianmar i Maleziju, a Muay Thai je nacionalni sport Tajlanda.

Tradicionalni Muay Thai ima bogatu i dugačku tradiciju kao borilačka veština korišćena od strane vojske. Tradicionalni vojni stil nosi naziv Lerdrit, dok današnji sportski Muay Thai uzima malo drugačiju formu sa modifikovanim tehnikama nogama i rukama u ringu i uz korišćenje rukavica sličnih korišćenim u boksu. O Muay Thai-u se govorio kao o "Veštini osam udova", jer se osim šaka i stopala intenzivno koriste i tehnike laktovima i kolenima, što Muay Thai borcu daje mogućnost 8 kontaktnih površina u najrazličitijim kombinacijama, za razliku od klasične 4 (stopala i šake) prisutne u većini modernih borilačkih sportova.

Istorijat i razvoj

Muay thai je nastao kao produkt neprestanih sukoba naroda Thai na putu iz svoje prapostojbine(jugoistok Kine) na područje današnjeg Tajlanda. Zbog stalnih sukoba s ostalim narodima Indokine postojala je potreba za borilačkom veštinom koja bi se brzo učila, a istovremeno bila vrlo primenjiva u gotovo neprestanim sukobima na granicama. U početku je tajlandski boks bio podučavan kao dio tzv. »ratničkih veština» u koje su spadali mačevanje, rukovanje kopljem, streličarstvo i jahanje, a među najstarije dokumente koji spominju tajlandski boks spada legenda iz 1548.g. o boksačkoj borbi između Tajlandskog kralja Nereusana i burmanskog kralja. Naime velika burmanska vojska pripremala se za invaziju na Tajlandsku Kraljevinu, a kako bi izbegli nepotrebne žrtve dva kralja dogovorila su bokserski meč i nakon višesatne borbe princ Nereusan porazio je burmanskog kralja i na taj način sprečio invaziju burmanske vojske na Tajland. Tim činom muay thai je osigurao mesto u velikoj baštini istorije Kraljevine Tajland.

Svoj pravi procvat doživljava početkom 18. veka kada se muay thaiuvodi kao obavezan predmet u sve škole ondasnjeg kraljevstva.

Muay Thai danas

U novije doba muay thai kao sport oblikuje se od 1921. godine kada je za vladavine kralja Rame VI. na stadionu Suan Club Collega sagradjen stadion na kome su od tada svake nedelje održavani mečevi. U početku su se borci borili goloruki (samo bandaži), a borbe su bile zakazivane na 11 rundi po 3 minute. Danas se bore u rukavicama i maksimalno trajanje borbe je 5 rundi sa 2 minute odmora. Pravila su ostala gotovo netaknuta.

U skladu s pravilima, dozvoljeni su udarci rukama i nogama uz upotrebu kolena, laktova i držanje, guranje i bacanje (bez upotrebe poluga) što čini razliku od drugih sličnih sportova (K1, kick boxing). Ovakva pravila zahtevaju od boraca velik stepen izdržljivosti i polivalentnost u načinu borbe. Nivo opterećenja u borbama je izuzetno visok pa su vrhunski takmičari ovog sporta na glasu kao borilački »supermeni« što dokazuju u kontinuitetu i na takmičenjima poput K1 jer muay thai predstavljaju borci poput R.Bonaytski, E.Hoost, A. Ignashev, Kalookai, J.W. Paar, Buakaw Por Pramuk,.. Uostalom većina pobednka i učesnika i K-max (do 72 kg) i K1 turnira su iz tajlandskog boksa.

Dve vodeće organizacije MUAYTHAI-ja su IFMA ( International Federation of Muaythai Amateur) i WMC ( World Muaythai Council). Ove dve organizacije su nadležne za amaterski i profesionalni Muaythai. Od 1996. godine u kontinuitetu se organizuju svetska i evropska prvenstva na amaterskom nivou sa upotrebom zaštite (oklop za telo te zaštita za potkolenice, laktove i glavu) što donosi znatan rast sporta van granica Tajlanda. U profesionalnom tajlandskom boksu ipak je još uvek kvalitet koncentrisan na dva stadiona u Tajlandu (Randjamen i Lumpini stadium) uz nekoliko jakih turnira u Holandiji, Francuskoj, Japanu i Švedskoj. U posljednje vreme projekt SuperLeague donosi veliki napredak u evropskim okvirima iako se radi o modifikovanim pravilima (borba bez upotrebe laktova s manjim ograničenjima u upotrebi kolena), ali veliki broj kvalitetnih boraca i medijsko pokrivanje od Eurosporta znatno su doprineli promociji sporta.

 IFMA je 12.04.2006.godine , priznata od strane GAISF-a ( organizacije koja daje preporuku za Olimpijske Igre) i kao takva je vrhovno savetodavno telo tajlandskog boksa.
 
 WMC je nadležan za profesionalne mečeve, borbe za titule i revijalna takmičenja.